IN MEMORIAM
Prof. Dr Lazar Vrkatić

„Ko ne zna šta je izgubio,
Nije izgubio ništa“
(A. Debeljak)

    Žureći na predavanje u Nišu, 31. maja 2007. godine, izgubio je život, u 47. godini, Prof.dr Lazar Vrkatić, jedan iz plejade vojvođanskih intelektualaca najplemenitijeg kova, renesansna ličnost, čovek nesvakidašnjeg obrazovanja, visoke erudicije, velikog srca, šarmer, prijatelj, boem, suprug, sin i otac, menadžer, vizionar, paor...
    O Lazaru bi se moglo pričati danima, svaka priča bi bila zanimljivija od prethodne, a njegovi intelektualni poduhvati, zabeleženi u studijama iz filozofije, prava, istorije i učenja o idejama, kao i predavanja, kako za univerzitetskom katedrom, tako i ona za kafanskim stolom, u krugu prijatelja i mnogobrojnih znanaca, godinama su izazov za sve one koje se hvataju pera i polemika, koji žele da doprinesu shvatanju ovih prostora, ljudi i njihovih delovanja.
    Laza se uvek hvatao u koštac sa stereotipima, još uvek važećim u našoj društvenoj nauci i javnom životu, a na njega se škrgutalo, poluglasno osporavalo, pokušavalo obezvrediti, omalovažiti, pa čak i diskvalifikovati od strane određenih krugova. Nije išlo! Strog prema sebi, sa uvek visokim prohtevima, on je svoja dela činio od najfinije analitičarske legure, sa briljantnim zaključcima, istovremeno bolnim, jer ukazuju na pravac kojim „se ređe ide“, koji je težak i zahtevan, gorak, ali i plodotvoran, put koji oslobađa.

    Gonjen svojim nemirnim, sremačkim duhom, Vrkatić se vizionarski okrenuo pokretanju visokoobrazovnih ustanova, koje je osnovao u Novom Sadu, Fakultet za uslužni biznis i Fakultet za poslovno pravne studije, i Fakultet za poslovni menadžment u Baru, sa vizijom da Uniju fakulteta jugoistočne Evrope, transformiše u moderan evropski univerzitet, što je trebalo da bude kruna njegovih planova u ovoj oblasti. Okupio je ovih godina impozantnu ekipu profesora i naučnih radnika, koji su sa sigurnošću znali da rade izuzetan posao, jer sve njih je svojim šarmom, vizijom, plemenitošću, posebno ljudskošću, osvojio Lazar Vrkatić.

    Lazar Vrkatić je živeo brzo i burno, „u čizmama od sedam milja“. Zato danas, kada kažemo da je život okončao u 47. godini, sa nevericom možemo da utvrdimo koliko je taj čovek uradio, koliko je dobra svima nama učinio, i koliko je još mogao da doprinese, prvenstveno svojoj porodici. Zato, mi koji znamo šta smo izgubili, ostajemo ponosni što nam je bio prijatelj, učitelj, rođak, sin, muž i roditelj, čovek čija će nam dobrota nedostajati svaki put kada dospemo u teškoće, a ne bude njegovog gromkog smeha, lucidnog i razarajućeg stava, kada shvatimo da ćemo mnogo teže, bez Lazara Vrkatića, morati da se izborimo za svoje stavove.

    Hvala mu, što je tolike godine za nas to radio.

iz komemorativnog govora
Prof.dr Duška Radosavljevića